Znam ko sam i sta nosim sa sobom – i u dusi, i u grudima, i u kukovima. Moja figura je takva da se okrecu pogledi, ali ja nisam ovde zbog toga. Ne trazim nekoga ko ce mi odmah meriti obim. Trazim muskarca koji ume da cita izmedju redova, da oseti emociju u poruci. Poruke nisu samo “sta imas ispod suknje”, vec i “kako si, sta ti je hobi” itd.
Volim da kuckam… opusteno, iskreno, sa dozom duhovitosti i emocije. Da se nasmejemo nekoj gluposti. Da podelimo neki stih, neku misao, da mi napises kako si proveo dan, a da ja pozelim da ti napisem vise nego sto sam planirala. Volim sporo zblizavanje — one razgovore koji se ne gase ni kad se baterija telefona istrosi.
Ne krijem da imam veliku guzu i grudi koje se ne mogu sakriti. Ali nemoj mi pisati samo zbog toga. Pisi ako zelis da mi udjes u zivot, makar kroz recenice. Ako znas da nezno zavedes dusu pre tela. Ako umes da budes prisutan, iskren i spontan. Mozda se nikad ne vidimo. Mozda se samo dopisujemo dok jedno drugom ne postanemo oslonac. A mozda… mozda se dogodi nesto sto nismo planirali. Ne zelim da jurim. zelim da dozivim.
